Obrazovanje u oblasti alternativne medicine i alternativnih tretmana se organizuje u više pravaca i na više nivoa.
U Srbiji, do sada, je jedino kontinuirana medicinska edukacija (KME) u ovoj oblasti dobila zvanični zakonski okvir (zakon iz 2005 i pravilnici iz 2007). Namenjena je zdravstvenim radnicima (lekarima, stomatolozima, farmaceutima, medicinskim sestrama i zdravstvenim tehničarima) i pripada poslediplomskom vidu kontinuiranog obrazovanja.
Edukacije organizuju profesionalna udruženja. Obrazuju se zdravstveni radnici koji će znanja i veštine primenjivati u svrhu dijagnostike i terapije u okviru kompetencija sopstvenog formalnog obrazovanja (medicinskih fakulteta, srednjih i viših škola zdravstvene struke).
Dozvole za rad daje Ministarstvo zdravlja.
Pored ovog medicinskog pristupa (traženje uzročnika bolesti i njihovog suzbijanja u cilju lečenja), postoji i oblast očuvanja i unapređivanja kvaliteta života.
Promocija dobrog zdravlja (wellness) i blagostanja (wellbing) se posmatra kao sveobuhvatni društveni i politički proces koji ne samo da prihvata akcije usmerene na jačanje sposobnosti pojedinaca, već i akcije usmerene ka promeni društvenih, ekoloških i ekonomskih uslova koji utiču na kvalitet života.
Da bi pojedinac bio prepoznat kao praktičar, koji promoviše i unapređuje kvalitet života, potrebno je da prođe kroz sistem priznatih edukacija.
Neslućeni razvoj informacijskih sistema uslovio je globalne promene sticanja društvenih informacija i znanja. Stalna dostupnost najaktuelnijim znanjima i praćenje njihovog razvoja u toku, nameće razvoj novih organizacijskih oblika obrazovanja.
Sistem obrazovanja u ovoj oblasti pripada neformalnom obrazovanju, koje je prepoznato u Srbiji. Na osnovu povelja i dekleracija SZO i EU, Srbija je donela zakon o neformalnom obrazovanju (2015).
Svest o potrebi neformalnog i informalnog celoživotnog učenja utemeljuje se preko razmatranja na nivou Komisije UNESCO-a i Memoranduma EU o celoživotnom obrazovanju.
Do sada smo prepoznavali samo formalni organizacijski sistem obrazovanja kroz osnovnu, srednju školu i fakultetsko obrazovanje.
Sistemi obrazovanja van ove odrednice smatraju se neformalnim, odnosno informalnim.
Odvojajanje i definisanje neformalnog od informalnog obrazovanja još uvek je tema mnogih razmatranja.
Možda bismo mogli da pojednostavimo, ali ne i da decidirano tvrdimo, da bi neformalno obrazovanje bilo ono koje se odvija van sistema formalnog obrazovanja u cilju razvijanaj znanja i veština kojim se unapređuju već stečena znanja i veštine ili se obogaćuju znanja stečena formalnim obrazovanjem. Podrazumeva se da se posle završenog neformalnog obrazovanja dobija sertifikat/diploma kao potvrda uspešno usvojenih znanja i veština. Potvrda strukovnog usavršavanja, koja omogućuje praktičnu, legalnu primenu stečenih znanja i veština kroz formu sosptvenog biznisa, na primer.
Informalno obrazovanje ne podrazumeva nužni proces učenja, vrlo je individualno. Može biti samoinicijativno, proisteklo iz individualne potrebe za usavršavanjem (npr. usvajanje nekog softvera od prijatelja koji ga je već usvojio).
Dakle, inicijativa proističe iz potrebe korisnika da reši određeni problem ,”… koji je sam sebi postavio, za koji smatra da je relevantan lično za njega, sebi postavlja ciljeve, za čiju realizaciju sebi razrađuje aktivnosti učenja…” (Kaisser 2007).
Imajući u vidu spoznaju da čovek današnjice ima potrebu stalnog usavršavanja, jer savremeni život neprekidno postavlja nove izazove, da , pri tome, stalno ima zahtev ograničenog fonda vremena, ALTERA nudi sistem informalnog obrazovanja.
ALTERA – informalno obrazovanje omogućava upoznavanje sa alatkama odabira relevantnog problema, način postavljanja cilja i njegove realizacije. Ova vrsta obrazovanja se odvija kroz sistem predavanja i radionica.